Segedin je mađarski "grad Sunca", najveći grad na Tisi, na čijem se ušću u reku Mureš nalazi. Poznat je po velikoj osunčanosti, ali to ne znači da ovde zime nisu jako hladne. Nekada se odavde prevozila so ka drugim delovima zemlje, koja se čuvala u štagljama u ulici uz obalu Tise. U 14. veku je bio najvažniji grad južne Ugarske, upravo u periodu kada je sa Orijenta doneta paprika (bez koje mađarski gulaš ne bi imao prepoznatljiv ukus), po kojoj je Segedin današnjih dana najpoznatiji.
1879. godine je grad zadesila velika poplava, koja je bukvalno uništila grad (čak 95% zgrada!). Nakon ovog strašnog događaja, Franc Jozef I je posetio grad i obećao da će "Segedin biti mnogo lepši nego što je bio pre". Da nije tako bilo, danas ne biste mogli da uživate u toj lepoti, na oko 3h od Beograda. Interesantno je da je Segedin izgrađen po principu prstenova (korut), koji su dobili imena evropskih gradova koji su gradu pomagali u nevolji. Tako se danas može prošetati ulicama koje nose nazive Parizsi korut ili Berlini korut.
Uveče je Segedin posebno živ i romantičan, lepo osvetljen. Moja je preporuka da se obavezno zadržite malo duže i vidite ga i u ovom izdanju. Očaraće vas! Ako ste u mogućnosti, potpuni užitak ćete imati ako prenoćite.
Kada je u pitanju parkiranje u gradu, postoje parking zone. Zona i maksimalno parkiranje u zoni su naznačeni na znaku. Karticu za parking možete kupiti u radnjama, na automatima (treba vam lokalni novac - forinta), na trafikama. Parking se radnim danima plaća od 8:00-18:00, a subotom od 8:00-12:00. Nedeljom je parking u zonama besplatan tokom celog dana. Menjačnice imate u centru grada, a dve, gotovo jedna do druge, nalaze se u ulici nedaleko od Reok palate (provizija je 0,3%).
Od Beograda do Segedina možete doći na četiri načina. Prva trasa je preko Subotice i Kelebije. Ova vožnja traje oko sat vremena duže i put je lošiji, ali se ne plaća vinjeta. Ovo je i put ako se ide u kupovinu u hangare na graničnom prelazu Kelebija, gde možete kupiti namirnice po izuzetno povoljnim cenama. Put ka Segedinu preko Horgoša traje oko 2,5h, ali je potrebno platiti vinjetu pre ulaska na auto put. Vinjetu možete kupiti i u Srbiji, na pumpi pre granice, ali je nešto skuplja nego u Mađarskoj. Čim pređete granicu se nalaze kućice, u kojima takođe možete kupiti vinjetu, po nešto nižoj ceni nego u Srbiji. Vinjete se ne lepe na staklo, već je dokaz da ste je kupili račun koji obavezno čuvate.
Treća mogućnost, koja omogućava da se izbegne putarina jeste putovanje preko graničnog prelaza Bački Vinogradi. Imajte na umu da ovaj granični prelaz radi svakoga dana od 7-19h. Iako važi za manje opterećen, i ovde se vikendom stvaraju kolone i čeka se i po sat vremena (spojena srpska i mađarska granica). Četvrta putanja je preko graničnog prelaza Đala, koji takođe radi od 7-19h. Nakon prelaska granice, Segedin je na 15km, što je dobra opcija ako želite da maltene sa granice uđete u grad. Put ovom trasom traje oko 3,5h, a važi za granični prelaz sa najmanjom gužvom.
U ovom tekstu ćete pronaći iskustava koja, po mom mišljenju, ne bi trebalo propustiti, ako odlučite da dođete u Segedin.
1. Melodija zvona Gradske kuće na Trgu Sečenji
Obilazak Segedina počinjemo od glavnog trga Sečenji (Szechenyi ter). Zidovi tvrđave koja je branila Segedin su se nekada nalazili na današnjem trgu, dok je prostor ispred služio za vojne vežbe. Nakon turske okupacije, kada je Segedin dobio status slobodnog kraljevskog grada, na trgu je izgrađena Gradska kuća, administrativni centar.
Tokom obnove grada posle velike poplave, na trgu su sagrađene i danas impresivne palate u eklektičkom stilu i parkovi koji krase grad i daju mu svežinu tokom toplih dana, a zidovi tvrđave su srušeni. Među njima su smeštene statue, koje podsećaju na uticajne ličnosti iz istorije grada i države: spomenik Pala Vašarhejia (regulator reke Tise), kip Tisa Lajoša, kip Deak Ferenca, bronzani spomenik koji simbolizuje Tisu koja donosi blagoslov ali i razaranje, bista Kunoa Klebesberga, spomenik ugarskom kralju Beli IV, spomenik sv. Stefana, itd. Pored Gradske kuće, izgrađena je kuća koja je pripadala trgovačkoj porodici Žotar, a tu je i zgrada hotela „Tisa“, poznat po tome što su se u njemu okupljali segedinski intelektualci tog vremena.
Gradska kuća koja se danas može videti je izgrađena u neobaroknom stilu. Objekat koji danas možemo videti je treća gradska kuća na istom mestu. Nakon poplave koja je uništila gotovo ceo grad, trg je bio nasut, pa je zgrada ostala niska, zbog čega je dodat drugi sprat i toranj. 1883. godine je na ostacima stare Gradske kuće izgrađena nova (treća po redu). Na brzinu, jer je grad očekivao posetu cara Franca Jozefa i brojne zvanice.
Novu Gradsku kuću je otvorio lično car Franc Jozef 1883. godine. Unutrašnjost objekta je upravo ukrašena njegovim čuvenim govorom: “Segedin biti mnogo lepši nego što je bio pre”, uz simbol feniksa - oživljavanje Segedina. Ako bolje pogledate objekat, videćete i Most uzdaha, koji je bio izgrađen za posetu cara, ali je odlučeno da ostane i dan danas. Zvona Gradske kuće i njihova predivna melodija se mogu čuti na svakih 15 minuta.
2. Šetnja glavnim segedinskim korzoom
Obilazak Segedina nastavljamo šetnjom po korzou, glavnom pešačkom ulicom Karaš (Kárász). Ulica je zatvorena za saobraćaj, a njene fasade, popločano šetalište, ogromne saksije sa cvećem i klupe, mamiće vas da se u njoj zadržite što duže i upijate atmosferu ovog festivalskog grada. Na kraju ulice Karaš, pored trga Dugonič, možete videti grupu skulptura pod nazivom Ulična muzika, a za oko će sigurno zapasti i Devojčica, majka i pas, još jedna od sličnh skulptura.
Ceo centar grada je, posebno vikendom, prepun ljudi. Ima i dosta Srba, pa ćete često čuti i srpski jezik. Pored raznih prodavnica, tu su i ulični zabavljači, ali i brojni kafići i poslastičarnice u kojima možete napraviti pauzu. Inače, ovde duva izuzetno hladan vetar, posebno zimi, tako da, dobro se opremite pre kretanja.
3. Razgledanje istorijskog Trga Klauzal
Trg Klauzal (Klauzal ter) se nalazi gotovo na sredini ulice Karaš, sa kojom je povezan. Rekonstrukcija kompleksa koji čini ulica Karaš i Trg Klauzal je nagrađena evropskom nagradom 2004. godine. Na njemu se nalaze objekti različitih stilova iz različitih perioda: klasicizma, eklektike i secesije.
Na trgu ćete videti upečatljivi spomenik Košut Lajoša, značajan po tome što je bio jedan od prvih koji je prikazivao celu njegovu figuru. Tu su i krilati lavovi koji pridržavaju "svet", koji je pod zaštitom mađarskog krsta sv. Stefana. Dovoljno je samo sedeti na trgu, posmatrati golubove, fasade, ljude...
Na trgu možete videti i istorijski značajnu kuću Karaš. Sa njenog balkona je 1849. godine Lajoš Košut održao poslednji govor u Mađarskoj. U baš toj kući je Franc Jozef prespavao, kada je bio u poseti Segedinu 1857. godine.
4. Uživanje u raskošnom ukusu Doboš torte
Posetiti Segedin i generalno Mađarsku, a ne svratiti na čuvenu Doboš tortu, bila bi prava šteta. Uživaćete u kombinaciji mnoštva izuzetno tankih kora, krema od čokolade i hrskave glazure od šećera, po kojoj je ova torta i prepoznatljiva.
Na trgu Klauzal se nalazi poslastičarnica “A Cappella”, posebno popularna među našim turistima, u kojoj možete pojesti odličnu Doboš tortu, Esterhazi tortu, ili neki drugi mađarski specijalitet.
Za degustaciju kolača u ambijentu uređenom u stilu bečkih dvorova, svratite u poslastičarnicu "Virag", koja je udaljena samo par koraka od prethodne. Ovde takođe možete probati Doboš tortu, ali i druge slatke đakonije koje nude. Imaju i torte bez šećera. Tokom jeseni služe torte od kestena. Uživaćete u prefinjenom ambijentu salona kultne poslastičarnice, koja poslastice sprema još od 1922. godine. Kao asocijacija na Beč, ovde možete probati i bečku melanž kafu. Obično nema gužve. Cena kolača je oko 2,5€.
5. Divljenje jednoj od najlepših zgrada secesije
Jedna od najlepših zgrada secesije, palata Reok (Reok Palota), izgrađena je sa namenom za stanovanje, ali je do 2007. godine bila dom umetničkog centra. Palatu staru preko 100 godina je projektovao Ede Mađar, za potrebe Ivana Reoka, hidroinženjera, na šta podseća i glavni motiv na zgradi – voda. Krasi je talas plave vode na beloj fasadi, sa balkonima sa elementima vodenih biljaka. U prizemlju se danas nalazi poslastičarnica.
Neverovatna je činjenica da je ova impresivna palata završena za samo godinu i po dana, a da je arhitekta Ede Mađar tada imao samo 29 godina! Arhitekta Tibor Bakonji je palatu nazvao malo parče Pariza. Videćete i da neodoljivo podseća na kuće čuvenog Gaudija.
6. Osveženje na univerzitetskom Trgu Dugonič
Pre strašne poplave koja je zadesila Segedin, na Trgu Dugonič (Dugonics ter) je funkcionisala žitna pijaca. Međutim, naziv nije dobio po prvobitnoj funkciji, već po svešteniku i učitelju Andrašu Dugoniču. Njegova statua na kojoj u ruci drži svoje delo “Etelka”, prvi roman na mađarskom jezikuse nalazi upravo na ovom trgu. Statua je značajna i po tome što je prva statua koja je postavljena na javnom mestu u gradu.
Upečatljiva zgrada na trgu je palata Univerziteta Segedina, koja je nekada imala funkciju srednje škole. Studenti iz cele južne Mađarske teže da studiraju na ovom univerzitetu, koji ima čak i katedru za srpski jezik. Iako regionalan, univerzitet je svetski poznat jer su njegovi naučnici 2000. godine prvi put u svetu proizveli veštački genetski materijal. To je upravo mesto na kome je Albert Sent Đerđi uspeo da izdvoji vitamin C iz paprike koja se uzgaja u Segedinu, prvi u svetu.
Na trgu je na 100. godišnjicu od strašne poplave izgrađena muzička fontana, sa brojnim svetlosnim i vodenim efektima, vodeni mlazovi dugim 12m i muzikom kao potporom.
Trg je prepoznatljiv i po kući Ungar-Majer, rađenom po projektu Ede Mađara, sa sivim olovnim figurama žena koje se drže za ruke i plešu. U vreme gradnje je predstavljala drugu najvišu zgradu u gradu, što više nije slučaj, jer se od tog perioda grad značajno izmenio i izgradio.
U blizini trga se nalazi stari žuti tramvaj, koji možete pogledati i fotografisati. Stari tramvaj je nekada vozio do naselja Kiskundorosma, koje je danas deo grada. Upravo na mestu gde danas vidite tramvaj, bila je poslednja stanica.
Nešto posle trga i Univerziteta, nalazi se mali tržni centar, u kome možete jesti u Burger Kingu (koga kod nas još uvek nema). Tu možete iskoristiti i toalet - naplaćuje se 150 HUF po osobi, ali i zameniti novac u menjačnici.
7. Šetnja ispod svodova Kapije heroja
U centru Trga Aradskih mučenika (Arad Martyrs ter) nalazi se statua Ferenc Rakoczija II, vođe borbe za nezavisnost Mađarske od 1703-1711. godine. Tu se nalazi i memorijalni stub bitke za Sirig (deo Segedina), a mermerna plaketa ispred označava 13 generala pogubljenih u Aradu.
Morahalom banja: Predlog za jesenji spa vikend u Mađarskoj
Morahalom je malo mesto, na pola sata vožnje od Segedina i na 20ak km od granice sa Srbijom. Iako do skoro nerazvijen, oživeo je usled bogatstva termalnim vodama, koje su uslovile izgradnju banje Sv. Eržebet. Morahalom je ustvari jedan mali banjski grad. Ima nekoliko izvora lekovitih voda, na temperaturi od oko 39 stepeni, a koristi se kako za kupanje, tako i za piće. Ovo nije mesto gde možete provesti ceo godišnji odmor, ali je dobra varijanta za vikend opuštanje, u kombinaciji sa šopingom i obilaskom obližnjeg Segedina.
Segedin: Najlepši božićni vašari
U periodu Adventa, prelepo je posetiti ovaj šarmantni "Grad vode" ili "Grad sunca", i na samo 3h vožnje kolima od Beograda, osetiti magičnu atmosferu evropskih božićnih vašara. U kombinaciji sa prazničnim programom i drugim pratećim događajima, Segedin ne mora da bude samo grad za šoping. Ono što treba da znate ako planirate posetu Segedinu u ovo doba godine je to da božićni vašari počinju krajem novembra i da traju do katoličkog Božića.
Herojski slavoluk (Kapija heroja), centralni objekat na trgu, memorijalno je mesto posvećeno vojnicima iz Segedina, koji su poginuli u I svetskom ratu. Na luku se nalaze teme iz rata, oslikane fresko tehnikom, među kojima je i freska koja prikazuje sv. Đorđa i sv. Borbala tokom raspeća, kao i samog slikara koji je među njima.
Ovde malo odahnite od šetnje, zastanite ispod svodova, razgledajte slike svetaca sa simbolikom koju sa sobom nose. Možete se okolo odmoriti i u nekom od parkova, pre nego što nastavite da šetate dalje.
8. Grandioznost Katedralnog trga
Katedralni trg je iste veličine kao i Trg sv. Marka u Veneciji, što dovoljno govori o njegovoj grandioznosti. Uokviren je zgradama iz perioda od 1928-1930. godine. Ispod arkada, izgrađenih od cigala, nalazi se nacionalni panteon (spomen-hala) u kome se mogu videti statue, biste i reljefi najvećih ličnosti mađarske kulture, književnosti, istorije i nauke (oko 100 statua).
Ovo je mesto na kome se održavaju različite manifestacije gotovo tokom cele godine. Raspitajte se da li se u vreme vaše posete održava neki festival, u ovom gradu koji nazivaju i "Grad festivala". Festivali su odlična prilika da probate mađarske specijalitete, pa tako nemojte propustiti langoš, lepinje sa različitim nadevima, kurtoš kolač, vino.
Katedralni trg je poznat i po muzičkom satu, koji je ugrađen u fasadu objekta naspram katedrale. Sat je jedinstven u Mađarskoj i predstavlja simbol srednjovekovnih univerziteta. Pored ukrašenog brojčanika se nalaze vratanca, iz kojih dva puta dnevno izlaze drvene figure, dok sat svira. U 12:15 i 17:45 svakog dana, sat prikazuje odlazak diplomiranih studenata na kraju akademske godine. Njegovi zvuci su se prvi put čuli na Festivalu na otvorenom, 1936. godine. Predstava figurica je danas upotpunjena melodijom studentske pesme “Ballag már a vén diák” (Stari student kažu zbogom). Pored toga, na svaki sat se pušta pesma "Szeged hírös város" (Segedin je poznat grad).
Kada je grad zadesila strašna poplava, stanovnici Segedina su se zakleli da će izgraditi veličanstvenu katoličku crkvu, ako budu spašeni. Segedinaska katedrala posvećena Bogorodici je danas četvrta crkva po veličini u Mađarskoj, nastala upravo kao ispunjenje date zakletve. Projekat je uradio Friđeš Šulek, jedan od najuticajnijih arhitekata 19. veka. Njena arhitektura je karakteristična po mešavini rimskog, gotskog i istočnjačkog vizantijskog stila. Spoljašnjost i unutrašnjost katedrale je ukrašena mozaicima, kipovima i reljefima. U donjem delu su grobovi crkvenih velikana. Unutrašnjost čuva zanimljive eksponate, kao što su orgulje sa 9.040 cevi (jedne od najvećih u Evropi), slika Bogorodice obučene u pastirski ogrtač i segedinske papuče, kao i statua “Hrist na krstu” koju je uradio Janoš Fadruš, koji je dobio glavnu nagradu na Svetskom sajmu u Parizu 1900. godine.
Crkvu možete posetiti od ponedeljka do nedelje, od 8:00-17:00, osim tokom mise i ceremonija. Mise se održavaju od ponedeljka do subote u 7:00 i 18:00, nedeljom u 8:30, 10:00, 11:30 i 18:00. Ulaz je besplatan. Za ulaz u toranj se plaća 800 HUF. Vođene ture se najavlju unapred i koštaju 5.300 HUF.
Ispred Katedrale možete videti toranj sv. Dimitrija, najstariji arhitektonski raritet u gradu. Tokom izgradnje katedrale, iako je bio gotovo srušen, toranj je ima funkciju crkvene krstionice. Na njemu se nalazi kameno jagnje iz 12. veka, najstarija skulptura u gradu, kao i gvozdena vrata "Kapija života". U dvorištu katedrale, levo od crne skulpture Pieta, nalazi se spomenik posvećen mučenicima koji su dali živote za hrišćanstvo.
-01.jpeg "Segedin: Moja najlepša iskustva (16)")
9. Upoznavanje sa životom Srba u Segedinu
Na severnom delu Katedralnog trga nalazi se Srpska pravoslavna crkva (Szerb-ortodox templom), u blizini obale Tise. Izgrađena je u stilu baroka i posvećena sv. Nikoli.
Srbi su došli u Segedin tokom Srednjeg veka, bežeći tokom napada Otomanskog carstva. Imali su značajnu ulogu u trgovačkom životu Mađarske u 18. i 19. veku. Njihovo poštovanje je oličeno i u činjenici da su imali pravo da sagrade crkvu u delu koji je bio okružen tvrđavom, što je za to doba predstavljalo retkost.
Enterijer crkve krasi rokoko ikonostas, bogato ukrašen zlatom. Janoš Popović je za crkvu uradio čitav splet ikona, koji važi za jedan od najlepših u Mađarskoj. Ulaz u crkvu košta 500 HUF, a ulaznice se kupuju u zgradi preko puta crkve.
Većina srpskog stanovništva je nekada živela u najstarijem delu grada Palank. Prema nekim izvorima, imali su ukupno tri objekta u gradu, pri čemu je ova crkva jedan od njih.
10. Segedinske papuče u muzeju Mora Ferenc
Palata za javno obrazovanje u neoklasičnom stilu, iz 1896. godine, danas je Muzej Mora Ferenc. Smešten je na mestu gde se nekada nalazila riblja pijaca. Na timpanonu ćete videti natpis "za obrazovanje svih", ostao još iz davnih dana u istoriji ovog objekta. Ispred dva stuba su postavljeni kipovi Homera i Sokrata, a pri ulasku u muzej možete videti statue Klio i Euterpe, boginja iz grčke mitologije.
Danas se mogu obići izložbe koje opisuju život na ovim prostorima. Čuvene segedinske papuče i dalje se po orginalnim nacrtima prave u gradu, a upravo ih možete videti i u ovom muzeju. Muzej je otvoren od ponedeljka do nedelje od 10:00-18:00.
Kej na Tisi, uz koji je muzej smešten, je lep za šetnju i opuštanje. Možete prošetati i preko mosta, a tu se nalazi akvapark, opservatorija, avantura park, obala Tise na kojoj možete videti pecaroše, kao i crkvu sv. Elizabete (Árpádházi Szent Erzsébet templom). Inače, most je delom namenjen za pešake, a delom za bicikle, pa obratite pažnju kuda idete. Šetnja je naročito lepa pred zalazak sunca.
11. Poseta muzeju Pick salame i segedinske paprike
Segedin je poznat po proizvodnji čuvene paprike i „Pick“ salame, koji u gradu imaju i svoj muzej. U prizemlji muzeja je prikazana istorija Pick salame i fabrike salame, a na spratu istorija proizvodnje segedinske paprike.
Objašnjenja su ispisana na mađarskom, nemačkom i engleskom jeziku. Radno vreme muzeja je od utorka do subote, od 15:00-18:00. Muzej je zatvoren nedeljom, ponedeljkom i praznicima, kao i u periodu od poslednje nedelje pred katolički Božić, pa do prvog ponedeljka nove godine. Cena ulaznice po osobi je 980 HUF. Može se platiti u gotovini ili karticom. Poseta muzeju traje oko sat vremena.
Svaki posetilac dobija da degustira salamu, uzorak segedinske paprike (10g mlevene paprike), popust za kupovinu zimske salame (10%), kao i razglednicu na poklon. Razglednica se može poslati iz muzeja, o vašem trošku. Nemaju vođene ture, ali su dostupni vodiči na mnogo jezika, među kojima je i srpski, koji se mogu skinuti sa njihovog sajta. U suvenirnici se može kupiti segedinska paprika. Prodaju i karte za parking (ispred postoji parking sa naplatom, žuta zona).
12. Pogled na grad sa vodotornja
Glavni objekat Trga sv. Stefana (Szt. Istvan ter), koji se nalazi malo dalje od strogog centra grada, predstavlja impozantan vodotoranj. Prvi je mađarski vodotoranj napravljen od armiranog betona, a meštani ga nazivaju i "starom damom". Projektovao ga je Silard Zjelinski, prvi mađarski doktor tehničkih nauka. Sagrađen je 1904. godine i sve do danas zadržao je prvobitnu funkciju. Trg na kome se nalazi je lepo uređen, popločan, sa klupama i spomenicima.
Ovo je jedan od najstarijih vodotornjeva izrađenih od armiranog betona u svetu. Unutar tornja je 2006. godine postavljeno f*ckoovo klatno, koje prikazuje rotaciju Zemlje. Možete videti kolekciju šarenih flaša soda vode, kao i izložbu istorije fizike.
Unutar vodotornja nema lifta. Stepenice su prilično komotne do druge terase, dok su samo za izlazak na treću, najvišu terasu, uske i malo je klaustofobično, ali samo jednim kratkim delom. Na svakom nivou se nalaze informacije o istoriji tornja, kao i očuvana struktura objekta u skladu sa njegovom funkcijom. Kada se popnete uz brojne stepenice, možete videti fantastičnu panoramu, uz povetarac i "mekan" vazduh.
Radno vreme od aprila do kraja oktobra je samo prve subote u mesecu, od 10:00-16:00. Tih dana se može obići toranj i izložba bez prethodne najave. Ako rešite da posetite vodotoranj tokom jesenjeg festivala (krajem oktobra), možete ga obići za oko 1€, dok je za decu ulaz besplatan.
Oko tornja se mogu videti biste sedam poznatih arhitekata, koji su pečat dali u transformisanju izgleda grada: Ede Mađar (čuveni secesijski umetnik), Palfi-Budinski Endre (glavni inženjer Segedina), Feketehazi Janošs (inženjer za mostove), Bela Žigmondi (inženjer i graditelj mostova), Mihalj Tot (projektant za rekonstrukciju nakon poplave), Silard Zjelinski (pionir mađarske armirane betonske konstrukcije), Floris Korb (graditelj čije je delo fasada tornja).
13. Šoping u Segedinu
Sada prelazim na teme značajne za one koji su u Segedinu zbog šopinga. Tržni centar "Arkad" je najbliži centru grada. Na tri nivoa se nalazi preko 150 prodavnica, kao i ogroman parking. U prizemlju se nalazi veliki market "Spar". Kažu da je vikendom, svaki deseti kupac iz Srbije. Razlog su malo niže cene i velika ponuda. Imaju nešto manji deo sa brzom hranom, ali sasvim dovoljan da se prezalogaji. Preporučujem karbonare, pohovani kačkavalj i piletinu sa bešamel sosom, šunkom i kačkavaljem. Ručak za dvoje košta manje od 10€.
Nešto manji tržni centar, i nešto udaljeniji od centra, je "Szeged Plaza". Među meštanima je poznat samo kao "Plaza". Unutar tržnog centra možete naći razne prodavnice, restorane, kafiće i bioskop, supermarket. Nalazi se u slikovitom okruženju, u blizini malog jezera sa gejzirom, na koje imate pogled ako izađete na terasu u okviru tržnog centra. Zgrada se takođe reflektuje u jezeru, što je takođe lep prizor. Jednospratni objekat je podeljen na delove, pa tako postoji glavni deo i bočne ulice koje vode do parkinga, koji se nalazi izvan objekta, kao i do jezera.
Na periferiji se nalazi još jedan veliki tržni centar, u kome je glavni objekat supermarket "Tesco" (koji je ogroman), u čijem sastavu se nalazi niz drugih prodavnica. U blizini je KFC, Lidl, Aldi, OBI i mnoge druge prodavnice.
14. Akvapark "Napfényfürdő Aquapolis"
Ako ste željni zabave u vodi, onda obavezno odvojte jedan dan za posetu akva parku. Segedinski akvapark, sa najdužim toboganima u Evropi, radi u toku cele godine, bez obzira na vremenske prilike. Posetiocima su obično najzanimljiviji džinovski zatvoreni tobogani od 223m i 272m, do kojih se penje liftom na 30m visine. Za decu do šest godina postoje plitki bazeni, ali i kutak za mame i bebe, kao i lavirint na četiri nivoa i igraonica za decu.
U okviru wellness dela su bazeni, đakuzi, masaža, finska sauna, infracrvena sauna, rimske parne kabine, aroma kabine i sauna-brvnara u spoljašnjem delu. U okviru spoljašnjeg dela se nalaze bazeni za sve uzraste. U periodu od maja do septembra se na otvorenom bazenu organizuju razni zabavni programi.
15. Poseta jednom od najvećih mađarskih ZOO vrtova
Srodni tekstovi
Morahalom banja: Predlog za jesenji spa vikend u Mađarskoj
Morahalom je malo mesto, na pola sata vožnje od Segedina i na 20ak km od granice sa Srbijom. Iako do skoro nerazvijen, oživeo je usled bogatstva termalnim vodama, koje su uslovile izgradnju banje Sv. Eržebet. Morahalom je ustvari jedan mali banjski grad. Ima nekoliko izvora lekovitih voda, na temperaturi od oko 39 stepeni, a koristi se kako za kupanje, tako i za piće. Ovo nije mesto gde možete provesti ceo godišnji odmor, ali je dobra varijanta za vikend opuštanje, u kombinaciji sa šopingom i obilaskom obližnjeg Segedina.
Segedin: Najlepši božićni vašari
U periodu Adventa, prelepo je posetiti ovaj šarmantni "Grad vode" ili "Grad sunca", i na samo 3h vožnje kolima od Beograda, osetiti magičnu atmosferu evropskih božićnih vašara. U kombinaciji sa prazničnim programom i drugim pratećim događajima, Segedin ne mora da bude samo grad za šoping. Ono što treba da znate ako planirate posetu Segedinu u ovo doba godine je to da božićni vašari počinju krajem novembra i da traju do katoličkog Božića.
Dugo nisam znala za ovo mesto, sve dok nisam čula da Segedin ima jedan od najlepših i najvećih ZOO vrtova u Mađarskoj. Sa po malo neverice, posetila sam ga i shvatila da bih mnogo propustila da mu nisam dala šansu. Jedan je od najlepših u kojima sam ikada bila!
Toliko veliko prostranstvo, miris prirode, staništa u kojima životinje žive što je moguće prirodnije, šuma u koju je ZOO vrt smešten i kroz koju su utabane staze koje vode do životinja grupisanih po kontinentima koje nastanjuju. Sve je besprekorno obeleženo, čisto i uredno. Na svakom ćošku su kante za smeće, toaleti, klupe na kojima možete pojesti hranu koju ponesete od kuće, s pogledom na životinje.
Po površini je veći oko 6-7 puta od beogradskog ZOO vrta, a i životinje su raznovrsnije. Na ulazu dobijate mapu, koju bi trebalo pratiti ako želite da obiđete sve. Za to uživanje će vam trebati najmanje oko 4h, a ovde možete ostati i ceo dan, s obzirom na to da se na nekoliko mesta nalaze trafike sa brzom hranom i igrališta za decu. Reda veličina, kurtoš kolač je oko 3.5€. Na mapi je i raspored treninga i hranjenja životinja, koji se odvijaju do nekih 15h. Dakle, dođite pre podne da biste što više sadržaja iskoristili.
Životinje ne smete da hranite vašom hranom, ali na ulazu možete kupiti granule (kesica je oko 1.5€) kojima smete da hranite životinje koje je označeno da mogu da jedu tu hranu. Radno vreme ZOO vrta je do 18h, ali već u 17h sve počinje da se zatvara. Iako se na izlazu nalazi suvenirnica, originalni suvenir možete napraviti sami, na nekoliko mesta u ZOO vrtu - novčić sa likom neke od životinja koju odaberete i nazivom ZOO vrta u kome se nalazite. Treba vam samo sledeća kombinacija novčića - 200 + 100 + 5 forinti.
Veliki parking je ispred ulaza u ZOO vrt, improvizovan na poljani i ne plaća se. Sam ZOO vrt je udaljen par km od centra Segedina, u delu gde se nalazi i market "Tesco", ako vam zatreba za kupovinu. Cene ulaznica su oko 10€ za odrasle, za decu oko 7€, a za decu do tri godine se plaća oko 0,5€. Postoji i porodična ulaznica (za roditelje i jedno dete), koja izađe oko 25€.
Ako mene pitate, ovo je segedinska atrakcija koju ne smete propustiti!
16. Rezbarenje bundeva na segedinskom jesenjem festivalu
Verovatno ste naišli na internetu na jesenje fotografije koje odišu toplim bojama, i u čijem središtu se nalazi jedan od glavnih plodova jeseni - njeno veličanstvo bundeva. Kraj oktobra je u Segedinu posvećen jeseni, bundevama i "Noći veštica", pa tako i festival koji se ovde održava objedinjuje sve navedeno.
Na ovom festivalu sam naučila kako se rezbare bundeve. Oduvek mi je to bilo zanimljivo! Sada sam imala priliku da vidim kako to radi jedan od poznatih mađarskih rezbara povrća (osvajao brojne nagrade na svetskim takmičenjima). Bilo je organizovano tako da deca izaberu jednu bundevu, a ovaj majstor svog zanata im je davao instrukcije kako da naprave najpoznatiju dekoraciju za Noć veštica.
Mirisima koji se šire festivalom nećete moći da odolite, pa obavezno probajte mađarske specijalitete brze hrane. Možete probati langoš ili lepinje. Langoš je zapravo mekika sa pavlakom i kačkavaljem, a lepinja je sveže pečena tortilja sa šunkom, pavlakom i kačkavaljem, preklopljena i zapečena na plotni. Ne možete ni da zamislite kako to miriše dok spremaju pred vama. Langoš je oko 3,5€ (1.200 HUF), dok je lepinja skoro 4€ (1.400 HUF). Ako poželite da popijete kuvano vino, za to zadovoljstvo ćete morati da izdvojite oko 3,5€ (1.200 HUF), dok je kafa oko 1,5€. Okolo je postavljeno nekoliko klupa na kojima možete odmoriti i pojesti kupljeno.
Pored raznih ručnih radova koji se prodaju na tezgama, naći ćete i zabavu za decu - konjići, vozić, igralište, zamak na naduvavanje. Cene zanimacija za decu - duplo više nego kod nas. Na primer, jahanje ponija je oko 3€ (1.000 HUF), koliko košta i 10 minuta u zamku na naduvavanje, dok je vožnja vozićem oko 2,5€ (800 HUF).
Sam ambijent događaja je vrlo zanimljiv - trg okružen starim zgradama, sa požutelim stablima ginka, koji se na suncu presijava kao zlato. U centru Trga sv. Stefana, na kome se festival održava, se nalazi vodotoranj - "stara dama" iz 1904. godine.
17. Nije mađarski, ali Segedin ima vrhunski doner kebab
Zađite u okolne uličice u samom centru grada (ulica koja se nastavlja na onu u kojoj se nalazi katedrala i u kojoj ima veliki broj restorančića), i naći ćete mesto koje je uvek puno, kako meštana tako i turista. U restoranu brze hrane "Duna Doner" možete jesti vrhunski doner kebab (i varijacije na temu), sa raznoraznim sosevima (među kojima ima i ljutih, pa vodite računa), koji mu daju poseban, specifični ukus.
Ukoliko uspete da nađete mesto, možete sesti unutra i pojesti sve što poručite. Pošto se na poručeno malo čeka, dobijate aparatić koji će vas obavestiti kada je spremna vaša porcija. Kada je lepo vreme, na raspolaganju vam je i bašta na šetalištu. Sve je ogromno i preukusno. U ponudi je pileći i goveđi doner. Cene su pristojne - doner kebab izađe oko 4€.
Korisne informacije i saveti:
- Kada ima sunca, Segedin je milina za šetnju, ali kada je malo hladnije, ovde se "lede kosti".
- Ume da duva jak vetar, tako da obavezno ponesite kapu.
- Za decu ponesite tricikle, bicikle, trotinete.
- Ako idete sa decom, ponesite im neku užinu i igračkice, koje će im držati pažnju tokom vožnje.
- Odmah promenite novac, jer u evrima nećete ništa moći da platite.
- Ako idete na jedan dan, izaberite prelaz na kome nećete morati da platite vinjetu.
- Obavezno probajte mađarsku uličnu hranu - langoš, lepinje, kurtoš kolač.
- Obavezno svratite u neku segedinsku poslastičarnicu.
- Ako idete preko prelaza Bački vinogradi, svratite na kupanje u banju Morahalom.
- Ponesite pasoše, povedite drage ljude, nešto novca i dobro raspoloženje.
Prijava na newsletter
Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter
Srodni tekstovi
Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:
Morahalom banja: Predlog za jesenji spa vikend u Mađarskoj
Segedin: Najlepši božićni vašari
Autor teksta i fotografija: Bojana J.
