Kao jedan od dvanaest faktora odgovornih za zgrušavanje krvi, fibrinogen je veoma važan za proces oporavka organizma, što mi često uzimamo zdravo za gotovo. Povišen fibrinogen u krvi može biti veoma štetan za zdravlje.
Neke osobe imaju nuzak fibrinogen što takođe nije dobro.
U ovom tekstu ćemo videti kako nam fibrinogen može pomoći i kako nam može naškoditi, kao i kako da prirodnim putem povećate ili smanjite fibrionogen.
Šta je fibrinogen?
Fibrinogen je protein koji sintetiše jetra i veoma je važan za mnoge procese, posebno za stvaranje krvnih ugrušaka, lečenje rana, ublažavanje upale i obnavljanje krvnih sudova.
On cirkuliše u krvi i normalna koncentracija mu je između dva i četiri grama po litru. Ovo je najzastupljeniji faktor zgrušavanja. Svaki protein se razlaže nakon šest dana u krvotoku.
Fibrinogen je pozitivan protein akutne faze, što znači da se njegova sinteza povećava kada smo povređeni ili kada je prisutna neka infekcija ili upala.
Fibrinogen referentne vrednosti
Normalan nivo fibrinogena u krvi je između 1,5 i 3,5 g/L referentne vrednosti se mogu neznatno razlikovati od laboratorije do laboratorije.
Test krvi za određivanje količine fibrinogena u krvi
Obični testovi zgrušavanja krvi
Ovim testovima se meri koliko je vremena potrebno krvi da se zgruša. Ako je za zgrušavanje krvi potrebno duže vreme, to znači da je prisutan neki problem sa zgrušavanjem, i moguće je da je uzrok tome upravo nizak fibrinogen.
Međutim, ovi testovi mere i brojne interakcije drugih proteina, tako da rezultati ovog testa ne moraju nužno da imaju direktne veze sa nivoom fibrinogena u krvi niti pokazuju blaže poremećaje funkcije fibrinogena.
Protrombinsko vreme (PT) označava vreme koje je potrebno za zgrušavanje krvi nakon stimulacije proteinima koje oslobađaju oštećene ćelije.
Normalno protrombinsko vreme je između 10 i 14 sekundi.
Parcijalno tromboplastinsko vreme (PTT) meri vreme koje je potrebno za zgrušavanje krvi nakon ubacivanja proteina po imenu faktor XIII koji stimuliše unutrašnje mehanizme zgrušavanje.
Normalne vrednosti za parcijalno tromboplastinsko vreme je između 25 i 35 sekundi.
Test krvi
Količina fibrinogena u krvi se indirektno meri preko dva metoda koja ćemo opisati u nastavku. Lekari obično rade i jedan i drugi test kako bi odredili da li se produženo protrombinsko ili tromboplastinsko vreme javljaju zbog deficita ili disfunkcije fibrinogena.
Nizak nivo funkcionalnog ili imunološkog fibrinogena ukazuje na nizak nivo fibrinogena.
Povišen nivoimunološkog gibrinogena ukazuje na disfunkcionalnost fibrinogena.
- Fibrinogen po Klausu meri količinu fibrinogena u uzorku tako što se poredi TT sa TT-om drugih uzoraka krvi gde je nivo fibrinogena poznat.
- Test antigena (imunološki fibrinogen) meri koliko fibrinogena je prisutno u krvi tako što se meri prisustvo fibrinogenskih antitela.
Povišen fibrinogen i njegove posledice
Povišen fibrinogen u krvi povećava rizik od stvaranja tromba
Povišen fibrinogen u krvi dovodi do povećanog rizika od srčanih oboljenja, disfunkcije krvnih sudova i šloga. Po nekim procenama, visok fibrinogen je prediktor za ovakva oboljenja isto koliko i povišen pritisak i pušenje.
Jedna opsežna studija koja je obuhvatala 1.363 pacijenta koji imaju povećan fibrinogen u krvi je pokazala da oni imaju značajno veći rizik od razvoja srčanih oboljenja u roku od 18 meseci nakon utvrđivanja postojanja problema sa fibrinogenom.
Druga longitudinalna studija koja je obuhvatala 158 ispitanika je došla do zaključka da osobe koje imaju povišen fibrinogen u krvi zbog stresa i slabih krvnih udova imaju značajan rizik od dobijanja nekog hroničnog srčanog oboljenja u roku od tri godine.
Povišen fibrinogen ima i direktnu vezu sa povišenim holesterolom kod osoba koje nemaju nikakve srčane probleme.
Fibrinogen i njegova degradacija i metaboliti se nalaze i u plaku, a holesterol koji se nakuplja na zidovima krvnih sudova takođe može izazvati blokadu.
Povišen fibrinogen je štetan za mozak
Povišen fibrinogen takođe deluje i kao prediktor za kognitivne probleme: Alchajmerovu bolest i demenciju.
Fibrinogen može pogoršati propadanje moždanih ćelija kod Alchajmerove bolesti. Laboratorijski eksperimenti su pokazali da se on vezuje za plak u mozgu i tako oštećuje moždane ćelije i krvne sudove i da istovremeno izaziva upalu u mozgu.
Povišeni fibrinogen je povezan i sa aktivnim lezijama na mozgu, pokazalo je jedno dugoročno istraživanje sprovedeno nad 58 osoba sa multiplom sklerozom.
Visok fibrinogen takođe ometa regeneraciju moždanih ćelija.
Fibrinogen podstiče upale
Fibrinogen aktivira molekule koji pojačavaju upale (IL-8, MCP-1, MMP-9, Mac-1) i istovremeno inhibira dejstvo molekula koji je ublažavaju (PPARα, PPARγ) kako u krvi, tako i u mozgu.
Ako u telu nema dovoljno fibrinogena ili ako je on disfunkcionalan, on ne može da se vezuje za bela krvna zrnca i dolazi do smanjenog odgovora orgnaizma na upalu.
Neke bakterije (Streptococcus) se vezuju za fibrinogen kako bi podstakle upalu tokom infekcije.
Zato lekovi za snižavanje fibrinogena obično poboljšavaju simptome kod inflamatornih oboljenja – reumatskog artritisa, multiple skleroze i bakterijskih infekcija.
Povišeni fibrinogen je povezan sa dijabetesom i njegovim komplikacijama
Osobe koje imaju dijabetes obično imaju i povišen fibrinogen.
Visok fibrinogen koji se javlja zbog dijabetesa povećava rizik od srčanih bolesti, visokog holesterola i svih mogućih komplikacija dijabetea.
Jedna studija je pokazala da se kod dijabetičara javljaju povišeni fibrinogen i glukagon, hormon odgovoran za povišen nivo šećera u krvi, ali često i normalan nivo albumina, markera insulinske rezistencije. Drugim rečima, povišen fibrinogen deluje kao prekursor i faktor rizika za razvoj dijabetesa.
Kako sniziti povišen fibrinogen?
Lekovi za snižavanje holesterola i zdrava ishrana
Analiza 22 naučna ispitivanja koja su obuhvatala ukupno 2.762 ispitanika je pokazala da fibrati, lekovi za snižavanje holesterola uspešno snižavaju i nivo fibrinogena (za razliku od statina).
Konkretno, bezafibrat snižava nivo fibrinogena u proseku za četrdeset procenata.
Hrana koja snižava nivo lošeg holesterola (zdrave masnoće, vlakna) može uspešno sniziti i nivo fibrinogena u krvi.
Nizak fibrinogen u krvi
Nizak nivo fibrinogena je odgovoran za oko 7% od svih slučajeva poremećaja zgrušavanja krvi i češće se javlja kod žena nego kod muškaraca.
Uzroci niskog fibrinogena
Povreda
Stečena fibrinogenemija je deficit fibrinogena koji se javlja tokom života i najčešći je uzročnik abnormalnog krvarenja. Razlog tome je to što se gotovo sav fibrinogen u telu koristi za sprečavanje krvarenja.Oštećenje jetre često izaziva nepravilnu sintezu fibrinogena i snižen nivo fibrinogena u organizmu.
Lekovi
Lekovi koji se koriste za sprečavanje pojave tromba (streptokinaza, U-plasminogeni aktivator, T-plasminogeni aktivator) mogu sniziti nivo fibrinogena u krvi.
U-plasminogeni aktivator snižava nivo fibrinogena u krvi do čak 35% nakon 24 sata od šloga.
Antiepileptici koji sadrže valproinsku kiselinu i fenobarbitol snižavaju koncentraciju fibrinogena u krvi, ali još uvek nije jasno na koji način.
Mnogobrojna istraživanja su pokazala da i hemioterapija može izazvati nizak fibrinogen u krvi, verovatno tako što sprečava sintezu ovog proteina u jetri.
Dvonedeljna upotreba anaboličkih steroida snižava nivo fibrinogena za čak 22% kod zdravih osoba.
Pentoksifilin, lek koji se koristi za ublažavanje bolova u mišićima, takođe može sniziti nivo fibrinogena.
Bolesti
Oboljenja jetre mogu izazvati nizak fibrinogen tako i tako što ometaju sintezu ovog proteina u jetri i tako što stimulišu razlaganje krvnih ugrušaka i iskorišćavanje fibrinogena.
Leukemija snižava koncentraciju fibrinogena tako što stimuliše stvaranje krvnih ugrušaka i degradaciju fibrinogena. Zato se hipofibrinogenemija (manjak fibrinogena) ponekad smatra ranim znakom leukemije.
Stanja i bolesti povezana sa niskim fibrinogenom
Nizak nivo fibrinogena izaziva prekomerno krvarenje i sporo zarastanje rana
Najčešći simptom niskog nivoa fibrinogena jeste dugo krvarenje i laka pojava modrica, posebno nakon povreda i operacija.
Mnogi ljudi primećuju da je potrebno mnogo vremena da im se zaceli manja rana, kao i pojavu podliva i modrica, a povremeno i krvarenja u crevima.
Osobe koje imaju dramatično nizak nivo fibrinogena često imaju i spontana krvarenja, najčešće iz desni.
Nizak fibrinogen izaziva komplikacije u trudnoći
Žene koje imaju nizak fibrinogen često imaju jake i obilne menstruacije, kao i probleme u trudnoći što često izaziva spontani pobačaj.
Nizak nivo fibrinogena izaziva pojavu tromba
Zvuči paradoksalno, ali osobe koje imaju veoma nizak fibrinogen u krvi su podložnije stvaranju tromba unutar krvnih sudova. Razlog tome je to što nedovoljno fibrinogena ne može da spreči stvaranje takvih ugrušaka.
Uloga fibrinogena u organizmu
Fibrinogen stvara krvne ugruške
Stvaranje krvnih ugrušaka je veoma važno za naše zdravlje, jer oni sprečavaju prekomerno krvarenje i zaceljuju rane. U procesu koagulacije (zgrušavanja) proteini i ćelije formiraju tvrd ugrušak. Taj ugrušak deluje kao čep i sprečava krvarenje iz krvnog suda.
Krvni ugrušak se formira u nekoliko koraka:
- Tokom povrede, enzim trombin praktično “seče” fibrinogen na manje komade.
- Dalje, enzim faktor XIII (koji takođe aktivira trombin) vezuje komade fibrinogena i stvara svojevrsnu mrežu koja, zajedno sa krvnim pločicama, formira ugrušak.
- Fibrinogen se takođe vezuje za trombin kako bi ga sprečio da uništava druge molekule fibrinogena i tako sprečava neprestano zgrušavanje krvi.
- Fibrinogen deluje na stvaranje krvnih ugrušaka i tako što se vezuje za receptore na površini krvnih pločica i vezuje ih.
Fibrinogen reguliše razlaganje krvnih ugrušaka
Fibrinogen i njegov metabolit fibrin utiču na razlaganje krvnih ugrušaka (fibrinoliza). Dok fibrin aktivira plazmin (enzim koji razlaže ugruške), fibrinogen deluje kao njegov inhibitor. Suprotan mehanizam se aktivira kada postojanje krvnog ugruška više nije potrebno i tada se on razlaže.
Sve to je veoma značajno jer krvni ugrušak može biti veoma opasan kada blokira krvne sudove. U tom slučaju može doći do srčanog udara i šloga.
Fibrinogen je uključan u imuni dodgovor organizma
Fibrinogen se vezuje za određena bela krvna zrnca i aktivira ih, što znači da igra veoma važnu ulogu u imunom odgovoru organizma na povredu ili infekciju.
